In vino veritas!

Diplomatski protokol prilikom bilateralnih ili multilateralnih susreta svetskih lidera je veoma komplikovana formalnost ali istovremeno i zanimljiva.  Većina detalja se usaglasi pre posete državnika, od toga ko koga čeka i gde, gde ko stoji, ko ide s leve a ko s desne strane, šta se jede i pije, muzika, šta se i kako se potpisuje i kakvo penkalo se koristi, smeštaj, prevodioci, „neformalni“ susreti, i još mnogo drugih formalnosti koje imaju veze s logistikom i naravno bezbednošću.  Šefovi protokola zemlje domaćina ne tako retko urade i nešto što druga strana nije ni zahtevala, sve u nadi da će taj potez obradovati goste ili eliminisati svaku mogućnost manjeg ili većeg incidenta. 

Predsednik Irana Rouhani je trenutno na evropskoj turneji. Italija je kao i ostale zemlje koje će Rouhani posetiti, spremila paket komercijalnih sporazuma za potpis jer Iranu su nedavno ukinute sankcije i vreme je za biznis.  Tako su Italijani pred posetu predsednika Irana Rimu pokrili sve golišave statue u gradskom muzeju gde se sastao sa premijerom Italije, Renziem.  Golišave statue nisu smele da budu prepreka milijardama dolara.  Zvaničnici delegacije Irana su se zahvalili na tom potezu ali su i rekli da tako nešto nije ni bilo traženo prilikom ugovaranja posete.  Mediji u svetu su naravno propratili ovaj dogadjaj uz odgovarajuće cinične komentare.  Jedan od vodećih italijanskih dnevnika je objavio da je učinjeno kulturno samoubistvo.  Ovo inače nije prvi put da se u Italiji pokrivaju odredjeni delovi statua ili slika.  Nekoliko poglavara Katoličke crkve su u periodu od XV to XIX veka izdavali papske bule tako da su intimni delovi na skulpturama bili zaklonjeni gipsanim ili metalnim listovima.

Sledeća evropska stanica predsednika Rouhania je bila Pariz.  Francuzi su ostali dosledni svojoj tradiciji.  Neformalni ručak izmedju predsednika Francuske i Irana je otkazan!  Francuzi su naime odbili protokolarni zahtev Irana da se za ručkom ne služi alkohol, odnosno vino.  Mon Dieu, ručak bez vina i nije ručak!!! poručili su Francuzi.  I ništa nije bilo od tog ručka za kojim su dva predsednika navodno trebali neformalno da ćaskaju o $$$.  Sporazumi vredni milijardi dolara su naravno potpisani.

Ako predsednik Rouhani dodje u Indiju, Gujarat gde se mi nalazimo je idealno mesto za njegovu posetu.  Ovo je jedna od retkih sredina u Indiji gde je zabranjen alkohol. 

Dry state!  Prohibicija  je uvedena odmah posle ubistva Gandija, u vreme nacionalne žalosti.  Gandi je ovde u ašramu proveo puno godina i 1930. krenuo na marš soli, odnosno ka nezavisnoj Indiji.  Ukidanje zabrane je veoma osetljivo pitanje i za sada ga niko zvanično ne pokreće.  Dakle, ovde neće biti protokolarnih problema.

Francuzima kapa dole, a svima vama koji večeras možete da popijete vino – čaša gore! 

 

Danas nam je divan dan

Indija danas slavi Dan Republike.  26. januara 1950. usvojen je Ustav nezavisne Indije.  Rad na ustavu je trajao više od 2 godine, a sednice parlamenta su bile otvorene za javnost.  Napravljene su dve kopije rukom pisanog ustavnog dokumenta, na engleskom i hindi, koje su na završnoj sednici potpisali svi članovi parlamenta, njih 308.   

Kako to i priliči, svake godine u Delhiju se povodom Dana Republike održava vojna parada na kojoj Indija prikazuje svoju vojnu moć.  A ima i šta da prikaze.  Najmoderniji raketni sistemi, tenkovi, avioni, moćna pešadija, granični vod na kamilama, svega je danas bilo.  Posle Amerike, Rusije i Kine, Indija je četvrta svetska vojna sila.   Kanada je na 14-om mestu, Pakistan je na 17-om, Hrvatska na 62-om, a Srbija na 70-om mestu.  Ljubitelji statistike bi očekivali da Indija zauzima i visoko mesto na listi zemalja koje najviše ulažu u naoružanje u odnosu na GDP, medjutim Indija godišnje odvaja 2.43% od svog bruto proizvoda i nalazi se na 32-om mestu te liste.  Indija ne reklamira svoj nuklearni potencijal, ali procenjuje se da ima više od 110 komada različitog atomskog naoružanja. 

http://www.globalfirepower.com/countries-listing.asp

Na današnjoj proslavi počasni gost je bio predsednik Francuske, Hollande.  Prošle godine je to bio predsednik Amerike, Obama, a daleke 1968-e, predsednik Tito.  Njegova slika je danas prikazana nekoliko puta prilikom prenosa parade.

Posle vojne parade, Indija je svetu prikazala i onu lepšu stranu svoje moći i lepote.  Prodefilovale su kolone iz svih krajeva zemlje predstavljajući viševekovnu kulturu i tradiciju.  Bilo je tu folklora, minijaturnih hramova svih religija, maketa najznačajnijih gradjevina iz svih istorijskih perioda i puno, puno mladosti.  Digital India!

I tu ja vidim najveću snagu ove prelepe zemlje.  Prosečna starost (ili mladost) u Indiji je 27 godina.  Za ljubitelje statistike, Monako ima najstariju populaciju – prosek je 51, Kanada 41.7, a Srbija je na 24-om mestu u svetu s prosekom od 42 godine.  Gde god da odete, ta mladost je uočljiva.   Indija puno ulaže u obrazovanje, više nego u naoružanje.  Prema podacima UNDP-a (UN Development Programme), Indija je poslednjih godina ulagala u proseku 3.3% bruto proizvoda.  Najviše ulaže Norveška, 6.9%, Srbija 4.7%.  U Indiji se svake godine sagradi veliki broj novih univerziteta.  Ovde u Ahmedabadu gde se mi nalazimo, elitni IIT univerzitetski kampus za 1,200 studenata je nikao na poljani za dve godine.  Sagradjen je akademski blok, hosteli za studente i profesorska kolonija.  IIT (Indian Institutes of Technology) je lanac 18 tehničkih univerziteta na koje se godišnje prijavi više od 500,000 studenata, a primi se samo 10,000.  Svi studenti koji završe IIT nalaze odmah poslove ili nastavljaju školovanje što u Indiji, što bez ikakvih problema na najboljim školama u svetu.  Ove godine biće otvoreno još 5 novih IIT kampusa.

Snaga Indije se ogleda i u bruto proizvodu zemlje koji stalno raste.   Po podacima Svetske Banke, Indija zauzima 9-to mesto u svetu          

			(millions of
Ranking		Economy	US dollars)
1		United States	17,419,000
2		China	10,354,832
3		Japan	4,601,461
4		Germany	3,868,291
5		United Kingdom	2,988,893
6		France	2,829,192
7		Brazil	2,346,076
8		Italy	2,141,161
9		India	2,048,517
10		Russian Federation	1,860,598

 

Kanada je na 11-om mestu, Srbija je na 89-om, a Hrvatska na 77-om.

Indija je u novi milenijum ušla s velikim planovima.  Jedan od najtežih zadataka je borba protiv siromaštva.  Više od petine indijskog stanovništva spada u kategoriju siromašnih.  To znači da kupovna moć za 280 miliona Indijaca manja od 1.25 US$ dnevno.  Ako se analiziraju podaci Svetske Banke i IMF o bruto proizvodu per capita, Indija se nalazi veoma nisko na svetskoj listi.  Po glavi stanovnika Indija u proseku ima 6,200 International $.  Poredjenja radi, Kanada ima oko 46,000, Srbija 14,0000 a Hrvatska 22,000 Int$.  Ove brojke su niže kada su izražene u US$.  

http://data.worldbank.org/indicator/NY.GDP.PCAP.CD/countries/1W?display=default

Iako Indija sve više ulaže u infrastrukturu, industriju i obrazovanje, ta borba da se uhvati korak sa razvijenim svetom će potrajati.  

Trenutno glavna marketinška poruka Indije svetu je „Make in India“.  Posle uspešne kampanje u oblasti pružanja raznih servisnih usluga (IT, finansije, call centri za sve i svašta), Indija osvaja i proizvodno tržište.  Statistički podaci ohrabruju, ali siromaštvo i korupcija i dalje prestavljaju najveće izazove s kojima su se borile sve vlade nezavisne Indije.  Ovde se sve više piše i o neravnopravnoj raspodeli bogatstva, 1% relanost… Mnogi

svetski ekonomisti s optimizmom gledaju na vladu BJP stranke i premijera Modi-ja koji su pre dve godine na izborima deklasirali INC (Kongres).  Modi je pre izbora bio premijer (Chief Minister) države Gujarat, koju je preporodio.  Od njega se očekuje da isto učini i s Indijom.  Novi IIT kampus u Gujaratu gde smo mi sada, nalazi se veoma blizu njegove bivše rezidencije. 

Zvaničnici Indije i Francuske su tokom posete francuskog predsednika Delhiju povodom Dana Republike potpisali ugovore o saradnji u oblasti industrije i obrazovanja, ali nisu dugo najavljivani sporazum o kupovini vojnih aviona.  Ima dakle tu neke simbolike, a i nade za ovu fascinantnu zemlju koja će za 6 godina postati najmnogoljudnija nacija na svetu.   

Kabir

“…The middle region of the sky,

Wherein the spirit dwelled,

is radiant with the music of light.

In His wondrous, the brightness

of millions of suns and of moons is there.

On that shore there is a city,

where the rain of nectar pours and pours,

and never ceases...” 

Dok ovo pišem, moj drug Goran je na putu za Beograd.  Umrla mu je majka.  Otišla je tamo negde gde će naći mir i tu muziku svetlosti.

Dugo nisam razmišljao o prolaznosti.  Sinoć je bilo i vreme i mesto za to.  Bili smo na večeri poezije indijskog pesnika Kabira.  On je živeo u XV veku, i njegova poezija se i dan danas prevodi i utiče na nove generacije.  

 “If a mirror ever makes you sad,
you should know that it does not know you.” 

Mnogo detalja iz njegovog života nisu poznati.  Zna se da je Kabir odrastao u muslimanskoj porodici ali da je na njega bitno uticao njegov Hindu učitelj.  Puno je pisao o religiji i suštinskom značaju tolerancije i zajedničkog života vernika različitih religija.  Istorija je toliko puta potvrdila njegove reči. Kada je Kabir umro, prisvajali su ga svi.  Muslimani, Hindu... 

 “I am not a Hindu,
Nor a Muslim am I!”  

Kabir je bitno uticao i na oca indijske nacije, Gandhi-a. 

Sinoćno veče poezije održano je u Sabarmati Ashram-u.  Kabirove pesme su pevane i recitovane u bašti ispred ašrama gde je Mahatma proveo više od decenije.  Sa tog mesta on je 1930-te krenuo na marš soli, na put ka istini i nezavisnosti njegove Indije. 

 

“…If you want the truth,
I’ll tell you the truth:
Listen to the secret sound,
the real sound, which is inside you…” 

Sinoć je u ašramu bio i Gandijev unuk, profesor Rajmohan.  Bile su izložene i fotografije Mahatme koje je decenijama snimao njegov drugi unuk, Kanu Gandhi.

Bio je i Goran u našim mislima. 
I svi naši dragi koji su nas tako rano ostavili… 

 “…Mad with joy and sorrow, life and death dance to the rhythm of this music.

The hills and the sea and the earth dance.

The world dances in laughter and tears…”

Kal

Hindi reč kal može da znači i juče a i sutra.  Sve naravno zavisi od konteksta rečenice, ali sama činjenica da se ista reč koristi za određivanje različitih dana omogućava interesantnu fleksibilnost.  Tu vremensku odnosno lingvističku sivu zonu i generalni odnos prema vremenu kao nešto sto je relativno ovde u Indiji, pokušavam da prihvatim kao novu realnost.  

Juče (ili ti kal…) sam bio na predavanju o sistemu znanja u Indiji koje je držala jedna od ovdašnjih autoriteta iz oblasti Vastushastra, Ms. Sashikala Ananth.  Vastushastra je tradicionalni Hindu sistem arhitekture.  Fokus predavanja je bio na razmišljanjima o opštem životnom balansu, unutrašnjim dimenzijama i usklađenosti sa spoljnim svetom, o nama i prirodi koja nas okružuje i koju smo tako drastično zanemarili i uništili…   Njene misli o realnosti izgubljene lične i opšte harmonije i potrebi da se svi vratimo sebi kako bi ponovo uspostavili sklad sada i ovde, su nešto što verujem da nisam samo ja zanemario.  

Indija je verovatno idealna zemlja za nekog ko prolazi kroz tranziciju iz korporativnog 365/24/7 okruženja u mirnije penzionerske vode.  U poređenju sa intenzivnim dnevnim poslovnim rasporedom koji bitno utiče na sve segmente naših života, Indija i penzija otvaraju potpuno novu dimenziju u kojoj polako pokušavam da se snađem.   I taj za mene novi odnos prema vremenu i balansu veoma pomaže.   

I naravno, predavanje je počelo kada je počelo, i završilo se kada se završilo…   Malo ranije ili kasnije, juče ili sutra, to baš i nije toliko važno.  

 

Osmeh

Svetlana i ja ulazimo u salu za večeru ovde na IIT univerzitetu, za stolom sede profesori i pričaju.  Ustaje jedan stariji Indus, visok gospodin, dostojanstven, vidim poznat mi je.  Moj stari problem je da povežem lik s imenom.  Hit the reset button, fast memory boot option, i da…  To je On!  Prilazi mi nasmejan i pruža ruku.

On:  Hi, I am Rajmohan!

Ceo moj već do detalja razrađen uvodni govor pada u vodu...  Ja sam po mom scenariju planirao njemu da pridjem, da se predstavim, itd. 

Ja:  I am honored to meet you Professor Gandhi.  I would like to attend your lectures about History of India because…  On me tu prekine, uz prepoznatljiv blag osmeh.

On:  Please do, it will be my pleasure.  Let’s eat.

Sedamo za sto i počinjemo da pričamo…  Osmeh je i dalje tu.

Profesor Rajmohan Gandhi je unuk Mahatme Gandhi-a.  Rodjen je 1935, i imao je 13 godina kada je otac indijske nacije, njegov deda, ubijen.  Ovde na IIT univerzitetu on predaje istoriju Indije od 1857 (vreme I indijskog ustanka protiv Britanaca) do 1947 (sticanje nezavisnosti).  Da sam želeo boljeg profesora, ne bih ga našao.  Ne samo da je profesor Gandhi jedan od vodećih istoričara i pisaca o indijskoj istoriji, već je on u detinjstvu kao unuk Mahatme bio i svedok tih istorijskih događaja o kojima piše i predaje.  Njegova predavanja na kojima sam do sada bio su fascinantna.  Puno istorijskih detalja, medjunarodni i lokalni kontekst u kojima se stvarala indijska nacija, diskusije…  Ja sam inače bio i ostao history buff.

Profesor Gandhi se angažovao i u politici.  Dva puta je učestvovao na izborima, ali ne kao predstavnik Indian National Congress (INC) stranke.  Njegov deda je bio jedan od predsednika te stranke.  Prvi put se kandidovao 1989 godine kada je na izborima izgubio od jednog drugog Gandhi-a, Rajiva, tadašnjeg lidera INC stranke i premijera Indije.  Rajiv je ubijen par godina kasnije, isto kao i njegova majka (1984), a i kao Mahatma.

Gandhi familija kojoj su pripadali Indira i Rajiv nema nikakve rodbinske veze sa Gandhi familijom Mahatme i njegovog unuka profesora Rajmohan-a.  Indira je bila ćerka prvog premijera Indije, Jawaharlal Nehru-a.  Posle udaje za političara i novinara Feroze Gandhi-a, promenila je prezime.

Cela ova priča i taj blagi osmeh profesora Rajmohan-a su me vratili u moje studentske dane.  1983 godine u Beogradu se održavala UNCTAD – Konferencija UN za trgovinu i razvoj.  Ja sam kao student tada radio u Sava Centru na raznim medjunarodnim konferencijama.  U vreme UNCTAD-a moja dužnost je bila da zvanicama uručujem govore.  Kada predsednik ili premijer neke zemlje izađe za govornicu, i kada izgovori prvu reč, ja sam prilazio zvanicama koje sede u prvom redu i uručivao im govor.  Indira Gandhi, tadašnja premijerka Indije, je učestvovala u radu konferencije.  Kada je ona počela da govori, i ja sam počeo da delim njen govor.  U prvom redu su sedeli njen sin Rajiv i njegova zena Sonia, sadašnji lider Congress stranke.  Kada sam im prišao, ispustio sam sve papire ispred Sonia-e.  Razlog je bio veoma jednostavan.  Sonia je bila (i ostala) toliko lepa, da sam ja prosto bio fasciniran tom lepotom.  I Rajiv je bio izuzetno zgodan muškarac.  Klečim ja ispred Sonia-e, papiri rasuti svuda oko mene, pritrčavaju naši i indijski bezbednjaci, šef protokola skuplja papire na patosu i preti mi zatvorom i vešanjem, Rajiv uz blagi osmeh ustaje da pomogne, Indira prekida govor, predsednici i premijeri ustaju pozadi da vide šta se to dešava, ja čučim ispred Sonia-e i ne skidam pogled s nje, a ona me gleda u oči, s tim blagim osmehom…

Sve se posle lepo završilo.  Čak je i ambasador Indije, kako su mi rekli iz našeg ministarstva, prepričavao tu malu scenu, uz blagi osmeh.

Jednom kada vidite taj veoma specifičan smireni osmeh, on ostaje u mislima, traje.  Mirnoća,  opuštenost, vedrina… I sve je to tako kod mene otišlo u krug.  Dve Gandhi porodice, njihovi i ne samo njihovi osmesi Indije, i onih koji su došli, zavoleli i ostali u Indiji kao Sonia. 

Nova godina!

Mr. Mahendrapratpsingh je novu 2016-tu započeo s novim imenom.  Od danas, umesto Mahendrapratapsingh Shantiswaroop, on se zove Mahendrapratapsingh Shantiswaroop Gangar!  Da se zna, nova godina zahteva i nove ime.  Neka mu je sa srećom!

Kao i svi Indusi koji drže do sebe i svog imena, Mr. Mahendrapratapsingh je obavestio javnost o svom novom početku u rubrici Personal Messages u Times of India, najtiražnijim dnevnim novinama na engleskom u Indiji.  To jedna od mojih omiljenih rubrika u ToI.  Nije samo u pitanju testiranje dioptrije i moći zapažanja da se otkrije neka promena u imenu koje ima vise od 15 slova.  Kada čitam te oglase uz jutarnju kafu, često razmišljam šta je to uticalo na nekoga da promeni  ime, recimo Mr. Ashokkumar se od danas zove Ram…  Raskidanje s prošlošću, loša karma,  random access memory veza, ili nešto sasvim četvrto?  

I za Svetlanu i za mene nova godina isto donosi novi početak.  Imena nismo (još) promenili, ali jesmo dom, državu, kontinent.  I veoma smo uzbuđeni zbog svega onoga što je ispred nas, ne zaboravljajući sve ono lepo što ostaje iza nas.  Spremni smo za ovu promenu o kojoj smo dugo maštali, pa onda planirali, i na kraju se otisnuli u novu avanturu! 

Novu godinu dočekasmo u Ahmedabadu sa prijateljima iz Indije, Portugalije i Amerike.    

Svima Vama i Mr. Mahendrapratapsingh-u želimo srećnu i berićetnu novu 2016-tu!