Hindi reč kal može da znači i juče a i
sutra. Sve naravno zavisi od konteksta
rečenice, ali sama činjenica da se ista reč koristi za određivanje različitih
dana omogućava interesantnu fleksibilnost.
Tu vremensku odnosno lingvističku sivu zonu i generalni odnos prema
vremenu kao nešto sto je relativno ovde u Indiji, pokušavam da prihvatim kao novu
realnost.
Juče (ili ti kal…) sam bio na predavanju o
sistemu znanja u Indiji koje je držala jedna od ovdašnjih autoriteta iz oblasti
Vastushastra, Ms. Sashikala Ananth. Vastushastra
je tradicionalni Hindu sistem arhitekture.
Fokus predavanja je bio na razmišljanjima o opštem životnom balansu,
unutrašnjim dimenzijama i usklađenosti sa spoljnim svetom, o nama i prirodi
koja nas okružuje i koju smo tako drastično zanemarili i uništili… Njene
misli o realnosti izgubljene lične i opšte harmonije i potrebi da se svi vratimo
sebi kako bi ponovo uspostavili sklad sada i ovde, su nešto što verujem da
nisam samo ja zanemario.
Indija je verovatno idealna zemlja za
nekog ko prolazi kroz tranziciju iz korporativnog 365/24/7 okruženja u mirnije
penzionerske vode. U poređenju sa
intenzivnim dnevnim poslovnim rasporedom koji bitno utiče na sve segmente naših
života, Indija i penzija otvaraju potpuno novu dimenziju u kojoj polako
pokušavam da se snađem. I taj za mene
novi odnos prema vremenu i balansu veoma pomaže.
I naravno, predavanje je počelo kada je
počelo, i završilo se kada se završilo…
Malo ranije ili kasnije, juče ili sutra, to baš i nije toliko
važno.
No comments:
Post a Comment