Osmeh

Svetlana i ja ulazimo u salu za večeru ovde na IIT univerzitetu, za stolom sede profesori i pričaju.  Ustaje jedan stariji Indus, visok gospodin, dostojanstven, vidim poznat mi je.  Moj stari problem je da povežem lik s imenom.  Hit the reset button, fast memory boot option, i da…  To je On!  Prilazi mi nasmejan i pruža ruku.

On:  Hi, I am Rajmohan!

Ceo moj već do detalja razrađen uvodni govor pada u vodu...  Ja sam po mom scenariju planirao njemu da pridjem, da se predstavim, itd. 

Ja:  I am honored to meet you Professor Gandhi.  I would like to attend your lectures about History of India because…  On me tu prekine, uz prepoznatljiv blag osmeh.

On:  Please do, it will be my pleasure.  Let’s eat.

Sedamo za sto i počinjemo da pričamo…  Osmeh je i dalje tu.

Profesor Rajmohan Gandhi je unuk Mahatme Gandhi-a.  Rodjen je 1935, i imao je 13 godina kada je otac indijske nacije, njegov deda, ubijen.  Ovde na IIT univerzitetu on predaje istoriju Indije od 1857 (vreme I indijskog ustanka protiv Britanaca) do 1947 (sticanje nezavisnosti).  Da sam želeo boljeg profesora, ne bih ga našao.  Ne samo da je profesor Gandhi jedan od vodećih istoričara i pisaca o indijskoj istoriji, već je on u detinjstvu kao unuk Mahatme bio i svedok tih istorijskih događaja o kojima piše i predaje.  Njegova predavanja na kojima sam do sada bio su fascinantna.  Puno istorijskih detalja, medjunarodni i lokalni kontekst u kojima se stvarala indijska nacija, diskusije…  Ja sam inače bio i ostao history buff.

Profesor Gandhi se angažovao i u politici.  Dva puta je učestvovao na izborima, ali ne kao predstavnik Indian National Congress (INC) stranke.  Njegov deda je bio jedan od predsednika te stranke.  Prvi put se kandidovao 1989 godine kada je na izborima izgubio od jednog drugog Gandhi-a, Rajiva, tadašnjeg lidera INC stranke i premijera Indije.  Rajiv je ubijen par godina kasnije, isto kao i njegova majka (1984), a i kao Mahatma.

Gandhi familija kojoj su pripadali Indira i Rajiv nema nikakve rodbinske veze sa Gandhi familijom Mahatme i njegovog unuka profesora Rajmohan-a.  Indira je bila ćerka prvog premijera Indije, Jawaharlal Nehru-a.  Posle udaje za političara i novinara Feroze Gandhi-a, promenila je prezime.

Cela ova priča i taj blagi osmeh profesora Rajmohan-a su me vratili u moje studentske dane.  1983 godine u Beogradu se održavala UNCTAD – Konferencija UN za trgovinu i razvoj.  Ja sam kao student tada radio u Sava Centru na raznim medjunarodnim konferencijama.  U vreme UNCTAD-a moja dužnost je bila da zvanicama uručujem govore.  Kada predsednik ili premijer neke zemlje izađe za govornicu, i kada izgovori prvu reč, ja sam prilazio zvanicama koje sede u prvom redu i uručivao im govor.  Indira Gandhi, tadašnja premijerka Indije, je učestvovala u radu konferencije.  Kada je ona počela da govori, i ja sam počeo da delim njen govor.  U prvom redu su sedeli njen sin Rajiv i njegova zena Sonia, sadašnji lider Congress stranke.  Kada sam im prišao, ispustio sam sve papire ispred Sonia-e.  Razlog je bio veoma jednostavan.  Sonia je bila (i ostala) toliko lepa, da sam ja prosto bio fasciniran tom lepotom.  I Rajiv je bio izuzetno zgodan muškarac.  Klečim ja ispred Sonia-e, papiri rasuti svuda oko mene, pritrčavaju naši i indijski bezbednjaci, šef protokola skuplja papire na patosu i preti mi zatvorom i vešanjem, Rajiv uz blagi osmeh ustaje da pomogne, Indira prekida govor, predsednici i premijeri ustaju pozadi da vide šta se to dešava, ja čučim ispred Sonia-e i ne skidam pogled s nje, a ona me gleda u oči, s tim blagim osmehom…

Sve se posle lepo završilo.  Čak je i ambasador Indije, kako su mi rekli iz našeg ministarstva, prepričavao tu malu scenu, uz blagi osmeh.

Jednom kada vidite taj veoma specifičan smireni osmeh, on ostaje u mislima, traje.  Mirnoća,  opuštenost, vedrina… I sve je to tako kod mene otišlo u krug.  Dve Gandhi porodice, njihovi i ne samo njihovi osmesi Indije, i onih koji su došli, zavoleli i ostali u Indiji kao Sonia.