Kabir

“…The middle region of the sky,

Wherein the spirit dwelled,

is radiant with the music of light.

In His wondrous, the brightness

of millions of suns and of moons is there.

On that shore there is a city,

where the rain of nectar pours and pours,

and never ceases...” 

Dok ovo pišem, moj drug Goran je na putu za Beograd.  Umrla mu je majka.  Otišla je tamo negde gde će naći mir i tu muziku svetlosti.

Dugo nisam razmišljao o prolaznosti.  Sinoć je bilo i vreme i mesto za to.  Bili smo na večeri poezije indijskog pesnika Kabira.  On je živeo u XV veku, i njegova poezija se i dan danas prevodi i utiče na nove generacije.  

 “If a mirror ever makes you sad,
you should know that it does not know you.” 

Mnogo detalja iz njegovog života nisu poznati.  Zna se da je Kabir odrastao u muslimanskoj porodici ali da je na njega bitno uticao njegov Hindu učitelj.  Puno je pisao o religiji i suštinskom značaju tolerancije i zajedničkog života vernika različitih religija.  Istorija je toliko puta potvrdila njegove reči. Kada je Kabir umro, prisvajali su ga svi.  Muslimani, Hindu... 

 “I am not a Hindu,
Nor a Muslim am I!”  

Kabir je bitno uticao i na oca indijske nacije, Gandhi-a. 

Sinoćno veče poezije održano je u Sabarmati Ashram-u.  Kabirove pesme su pevane i recitovane u bašti ispred ašrama gde je Mahatma proveo više od decenije.  Sa tog mesta on je 1930-te krenuo na marš soli, na put ka istini i nezavisnosti njegove Indije. 

 

“…If you want the truth,
I’ll tell you the truth:
Listen to the secret sound,
the real sound, which is inside you…” 

Sinoć je u ašramu bio i Gandijev unuk, profesor Rajmohan.  Bile su izložene i fotografije Mahatme koje je decenijama snimao njegov drugi unuk, Kanu Gandhi.

Bio je i Goran u našim mislima. 
I svi naši dragi koji su nas tako rano ostavili… 

 “…Mad with joy and sorrow, life and death dance to the rhythm of this music.

The hills and the sea and the earth dance.

The world dances in laughter and tears…”