Stanje nacije, bar vrlo površno, može da
se proceni iščitavanjem naslovnih strana lokalnih novina. Pre mnogo godina u Kanadi, na naslovnoj
strani uglednog dnevnog lista objavljen je izveštaj o jednoj gospođi koja je
podnela tužbu protiv plastičnog hirurga koji je nešto zabrljao prilikom
intervencije na njenim grudima. U
pitanju je bila veličina dotičnih.
Dakle, naslovna strana, veliki članak, čitam i mislim se da li je moguće
da živimo u zemlji gde je tog dana najveći problem bio veličina silikona.
Mnogo godina kasnije, evo me opet u Indiji.
Čitam moj omiljeni Times of India, i eto priče o sirotištu za krave. Naravno to nije jedina glavna vest, ali ipak
govori o promenama u ovoj zemlji koja se ubrzano razvija. Priča je sledeća – kao i svi drugi gradovi u
Indiji, i Ahmedabad ima problema sa kravama lutalicama. Svuda ih ima, na trgovima, ulicama,
sokacima. Lenjo se kreću, blokiraju
saobraćaj, a video sam puno puta kako prelaze ulicu tacno na pešačkom prelazu.
Prvi put sam pomislio da je to slučajnost, ali kasnije sam video da baš i nije
tako. Toliko o kravi kao ne baš mnogo pametnoj životinji. Da se vratim na novinski izveštaj. Gradska
vlada je ovde rešila da odvoji poveću količinu pare iz budžeta da otvori
„hostel“ za krave lutalice. Sve krave će imati ugradjen RFID da bi ih lakše
identifikovali ako šmugnu iz svratišta.
Dakle, ima se – može se…
Ovo nije jedini, mada jeste marginalni
primer ubrzanih pozitivnih promena koje se dešavaju u Indiji. Indijska Centralna
Banka procenjuje da će u ovoj fiskalnoj godini GDP porasti za 7.1%. To je nešto manji rast nego u prethodnoj
godini, ali je ipak značajan imajući u vidi šta se sve dešavalo na svetskom
tržištu. Kao i sve druge nacije, i Indija voli da se poredi sa drugima tako da
vrlo cesto ističu da su bolji od ostalih, a naročito od USA i Kine.
Naravno da GDP nije jedino merilo razvoja
jedne zemlje. Od 1991-e godine kada su započete fundamentalne ekonomske reforme,
razvoj po skoro svima parametrima je bio ubrzan. Državne rezerve su tada bile ravne nuli, a sada su dostigle skoro 370
milijardi US$.
Državni dug se smanjio s
rekordnih 84% (u odnosu na GDP) koliko je zabeleženo početkom ovog veka na oko
69% u poslednjih par godina. Rastu ulaganja
u infrastrukturu, obrazovanje, digitalizaciju i naravno u armiju. Indija je
nedavno lansirala raketu (made in India) koja je u orbitu ponela više od 100
satelita, što je svetski rekord. Većinom
su to bili sateliti stranih vlada i korporacija. Ojačala je i srednja klasa, a
značajno se povećao i broj UHNWI (super bogatih) ljudi. Čak 290% u poslednjoj
deceniji. Od ukupnog broja svetskih
milijardera, trenutno 5% živi u Indija. Medjutim, da li se baš ima…
Procenat siromašnog stanovništva se već
dosta dugo bitno ne menja. Ta beda je veoma uočljiva bez obzira na ubrzanu
modernizaciju, izgradnju poslovnih centara i oblakodera koji niču kao pečurke... Prema podacima Indijske vlade, 30% ukupne
populacije živi ispod granice siromaštva.
Indija ima preko 1.2 milijarde ljudi.
Procenjuje se da 75% stanovništva zaradjuje manje od 80 dolara
mesečno. Dakle, nema se…
Zanimljivo je da je natalitet u Indiji u
padu. U periodu 2014-2015 (National Family Health Survey) se spustio na 2.2 % (2.1%
predstavlja nivo „proste“ reprodukcije).
Pre 10 godina natalitet u Indiji je bio 2.7%, a 1990-e godine, kada sam
prvi put bio u Indiji, bio je 4%.
Medjutim, taj pad neće uticati i na smanjenje procenta ukupnog broja
siromašnih jer porodice iz srednjih i viših slojeva imaju sve manje dece, a
siromašni po 4-5. Dakle, začaran krug…
Gde je onda rešenje? Indijski i svetski
stručnjaci nude raznolika rešenja, ali ona mi nekako liče na sakrivanje prašine
ispod tepiha, političke parole koje imaju samo izbornu upotrebljivost, ili
često na priliku da se bogati još više obogate na grbači siromašnih.
Moju pažnju je privukao jedan program na ovdašnjem
IIT univerzitetu u koji sam se i ja uključio.
Volonteri ovde organizuju besplatne kurseve za žitelje lokalnih sela da
ih obuče raznim veštinama kako bi našli (bolje) poslove i povećali svoje
porodične prihode i makli se iznad linije siromaštva. Ima i sjajnih uspešnih primera. Jedan od stolara iz obližnjeg sela je rešio
da nešto uradi sa sobom jer u državi Gujarat gde se nalazimo baš i nema mnogo drveća
odnosno drvne građe, i posla nema. Mic
po mic, dolazio čovek na kurseve, povezali ga sa programom za razvoj i eto ga, otvorio
je radnjicu, dobro posluje i sreći nema kraja. Dakle
može se, mic po mic…
Što više takvih programa bude i naravno
pametnije državne politike, broj siromašnih će početi brže da se smanjuje, što
znači da će porasti i broj poreskih obveznika i budžetski prihod. Biće onda i vise para za hostele za svete
krave. A to što im uglavljuju RFID u
uvo, to baš mogu i da preskoče. Ima
pametnijih stvari na koje država može da potroši narodne pare.
No comments:
Post a Comment