Kuda ide Indija?

Mr. Yogi je novi lider Uttar Pradesh-a (UP), najmnogoljudnije države u Indiji. Yogi Adityanath je diplomirani matematičar koji se posvetio monaškom životu, postavši kasnije prvi sveštenik čuvenog Gorakhnath hrama, i na kraju se otisnuo u politiku.  Radikalno i uspešno. 

Zanimljiva životna priča koja može da posluži kao jedan od odgovora na pitanje kuda ide Indija.

U Indiji se ove godine održava pet lokalnih izbora.  Najvažniji su bili u Uttar Pradesh-u.  BJP (Bharatiya Janata Party), vladajuća stranka na federalnom nivou, odnela je više nego ubedljivu pobedu.  Smatra se da su izbori referendum o Narendri Modiju, premijeru Indije.  Modi i njegova BJP stranka su na čelo Indije došli 2014-e godine kada su pobedili na federalnim izborima. 

BJP partija, koja je osnovana pre skoro 40 godina, je u suštini Hindu stranka.  Mnogi smatraju da je Hindutva jedna od osnova BJP stranačke platforme.  To je ideolgija koja se zalaže za Hindu religijske vrednosti i veoma je kritična prema sekularnom pristupu Kongresne stranke.  Ovakvi stavovi su problematični jer Indiju Ustav definiše kao sekularnu republiku.   

Nije nikakvo iznenadjenje što je Mr. Yogi izabran da vodi UP.  On je poznat po ultra nacionalističkim stavovima – „neću se zaustaviti sve dok UP i Indija ne postanu Hindu rashtra!“ – izjavio je pre par godina.  Hindu rashtra znači Hindu nacija odnosno država. Prevedeno, religijska čistoća nacije.

UP ima više od 200 miliona stanovnika, kao Nemačka, Francuska i UK zajedno.  20% stanovništva su muslimani.  Kako izveštavaju indijski mediji, BJP nije imao ni jednog kandidata koji je Musliman.  U novoj vladi koja ima 47 članova nalazi se 1 Musliman. 

Indija trenutno ima više od 1.3 milijarde stanovnika i očekuje se da će za dve decenije, bez obzira na pad nataliteta, biti najmnogoljudnija zemlja.  Muslimanska zajednica koja trenutno čini 15% stanovništva, beleži najbrži rast.  Procenjuje se da će 2050-e godine u Indiji živeti 300 miliona Muslimana, tako da će ova zemlja imati najveću muslimansku populaciju u svetu. 

I kako onda ostvariti religijsku harmoniju i toleranciju kada vladajuća stranka izborom nacionaliste za prvog čoveka najmnogoljudnije države u Indiji ostalim zajednicama šalje više nego jasnu poruku kuda BJP želi da Indija ide.

Kada iščitavate istoriju (moderne) Indije, nameće se obespokojavajući zaključak da je Indija bure baruta koje povremeno eksplodira.  A kada se to desi, mrtvih ima na sve strane.  Od sticanja nezavisnosti i pokolja koji je usledio prilikom podele na Pakistan (istočni i zapadni) i Indiju, pa sve do današnjih dana, religijske i druge tenzije zasnovane na nacionalnoj i kastinskoj osnovi potresaju ovu zemlju.  2002-e godine u Gujaratu su izbili verski neredi

izmedju Indusa i Muslimana.  Prema zvaničnim podacima poginulo je više od 1,000 ljudi, velikom većinom Muslimana.  Prvi čovek Gujarata je u to vreme bio sadašnji premijer Indije, Modi.  Njega su optuživali da danima nije ništa preduzeo da se zaustavi krvoproliće, odnosno pokolj Muslimana.  Federalna istraga ga je oslobodila tih optužbi, medjutim krvava mrlja je kako kažu ostala. 

Modi je trenutno, a kako stvari stoje biće još dugo, superiorni lider Indije.  Vladar, kažu njegovi protivnici.  Modi je vodja s velikom harizmom, izuzetno je efikasan kao mikro i makro menadžer, i tvorac je uspešnih programa ’Make in India’ i ’Digital India’.  On je populista koji se bori za prava siromašnih, i njemu niko ne može da ospori autoritet i ekonomski uspeh koji je ostvario u proteklih nekoliko godina.  Opozicija, odnosno Kongres stranka je u rasulu.  Pretvorila se u dinastiju Gandi porodice (ne Mahatme Gandija već naslednika Nehrua) koju

su potresali korupcija, i svakojaki drugi skandali.  Ostarela i ne mnogo popularna Sonia Gandhi je predsednik stranke, ali njen sin Rahul je glavni operativac.  Kažem operativac a ne lider, jer tačno je da ima ime ali ne i harizmu vodje nacije.  Ovih dana sve više analitičara poručuje da je vreme da Kongres prekine višedecenijsku vladavinu članova Gandi familije unutar partije i da izabere novog lidera, koji nije nacionalista i koji će voditi i graditi Indiju uvažavajući tradicionalne raznolikosti ove zemlje i sekularizam. 

Indija nije jedina zemlja gde su ojačali ili prevladali nacionalizam i razni drugi radikalizmi.  Prvi put u životu sam iskreno zabrinut zbog onoga što se dešava u svetu, na različitim kontinentima.  Radikalne nacionalističke, protekcionističke i populističke platforme privlače sve veći broj glasača.  Mase, iz raznih razloga, počinju ponovo slepo da veruju u apsurdne

laži i bizarne snove koji se nude i ulaze u nacionalne i stranačke programe.  Tolerancije prema različitosti ima sve manje.  Ljudi se dele na naše i njihove, na patriote i neprijatelje, na one koji u veruju u pravog Boga i one koji su bogohulnici, propoveda se verska i rasna čistoća.  Dele se i na one koji vole jogu i na one koji harmoniju traže na drugi način.  Mr. Yogi, novi premijer UP-a, je svojevremeno izjavio da oni koji o jogi imaju loše mišljenje treba da odu iz zemlje.  Došlo se dakle i do joge… Baš nepotrebna i opasna igra vatrom.