Wednesday, March 2, 2016

Bajke

Ja (glupi turista): Hi, I just want to confirm our reservation for 2 rooms with a lake view.
On (hotel rep in Jaipur):  Yes Sir, your reservation is conformed, but rooms do not have view of the lake.
Ja:  But I have asked more than a month ago for those rooms.
On: Sorry Sir, unfortunately this is not possible.
Ja (i dalje glupan ali sada i nezadovoljan):  How come?  I have been to Jaipur, 25 years
ago.  I know!
On (veoma ljubazan hotel rep):  Sorry Sir, but we do not have a lake within Jaipur city limits.
Ja (totalni zaboravni glupson):  Uppsss!  My apologies, my mistake…  I was also arranging the visit to Udaipur…
On (i dalje veoma ljubazan):  No problem Sir, you will enjoy Jaipur again, even without a lake… 

I jesmo…  Pre dve godine obišli smo ta dva prelepa grada sa mojom sestrom Vesnom i zetom Vojom.  Ovog januara u poseti su nam bili naši prijatelji Jasna i Boza, pa smo opet otišli do Udaipura.  A evo i zašto.    

Za sve one koji vole bajke i prvi (i ne samo prvi) put dolaze u Indiju, gradovi u indijskoj državi Rajastan ne treba da se propuste.  Palate maharaja, arhitektura, istorija, kultura, boje, zanosne priče, dvorske intrige, ratovi, British Raj, nezavisnost Indije, dakle sve se to može videti i doživeti u tim gradovima koji su ne tako davno bile nezavisne kraljevine.  Indija je pre 1947 imala vise od 560 „kneževina“ koje su priznavale britansku vlast i imale autonomiju. 

Udaipur je posebno lep, prvenstveno zbog tog jezera i naravno bajki i istorije.  Osnovao ga je 1559 maharana (isto sto i maharaja, ali kažu značajniji) Udai Singh II.  Priča o osnivanju ima elemente bajke, jer je maharanu o mestu budućeg glavnog grada Mewar dinastije posavetovao svetac.  Mewari vladaju tim delom Rajastana još od početka VI veka.  Japanska dinastija imperatora je jedino starija od Mewara.  I tako su posle više od 9 vekova, Mewari prešli u novu velelepnu prestonicu koju su branili i odbranili od invazije Moghul-a.   

U vreme British Raj-a jedno od najosetljivijih protokolarnih pitanja je bilo koliko će koji maharaja ili nizam imati počasnih plotuna.  Maharana od Mewara je imao 19.  Jedino vise od njega (21) imali su Nizam Hyderabad-a, i Maharje Barode i Mysore.  Viceroy (predstavnik krune) je imao 31, a britanski monarh 101 plotun!  Istoričari pišu da je decembra 1911, prilikom okupljanja indijskih vladara u Delhiju u čast krunisanja George V,
artiljerija rokala ceo dan i noć. Sekretari su uredno brojali svaku salvu da kojim slučajem značaj njihovog vladara ne bi bio umanjen zbog smanjenog broja salvi.      

Sadašnji maharana Udaipura, Rana Sriji Singh, je 67-mi poglavar u neprekidnom nizu monarha Mewar dinastije.  Za maharane kažu da oni i nisu vladari, već staratelji kraljevstva u ime boga Šive.  Maharana je i veoma uspešan biznismen.  Posle priključenja nezavisnoj Indiji, svi indijski vladari i plemići su izgubili političku, pa onda i ekonomsku vlast.   Vlada nezavisne Indije im je ostavila palate i državni džeparac,  ali je to bilo nedovoljno da pokrije troškova.  Jedan deo maharaja se posvetio biznisu i za početak su izdali deo svojih poseda u zakup najluksuznijim hotelima.   Lake Palace u Udaipuru je palata iz bajke, i tu je sada Taj hotel.  Mi smo nekoliko puta pokušavali da udjemo, odnosno da nas prevezu preko jezera do hotela.  Predstavljali smo se kao glupi turisti, onda kao bogati turisti, pa kao nepriznata deca maharane, pokusali smo i kao rodjaci maharani (maharanina žena), onda kao poznati sportisti ili još poznatiji glumci, i ništa nije pomoglo.   Da biste privirili u palatu morate biti gost hotela, a to košta li košta…  

Za smrtnike je otvorena palata u gradu, odnosno tvrdjavi.  Fascinantno!  Na vrhu palate je velika bašta, u mermeru.  Palata je naime gradjena od vrha brda, pa na dole, tako da je prvo sagradjena bašta s očuvanim drvećem.  Palata je podeljena u dva dela, muški i ženski.  Neprekidni niz odaja, slike iz bitki i lova, posudje, kočije, lepota i bogatstvo.  Mewar dinastija je uvek vodila računa o svom narodu.  Pomagali su i pomažu siromašne, otvarali su škole i bolnice, i bili su pravedni u rešavanju sporova.  Koga god da sam pitao, svi su s uvažavanjem govorili o Mewar dinastiji.      

Pre dve godine kada smo bili ovde, maharana od Mewara je ženio svog sina, princa Lakshyaraj Singh-a, za princezu Nivritti Kumari.  Mi smo u Udaipuru bili pred samo venčanje, i prisustvovali smo probi slonova i udešavanju palate.  Na svadbi je bilo 10,000 zvanica, uključujući političku, kraljevsku i kulturnu elitu.   

I još jedan mali detalj.  Ljubitelji James Bond-a se secaju da je film Octopussy sniman u Udaipuru.  Svi vozači rikše će vam ovde pričati kako su baš oni vozili James-a kroz krivudave ulice.  A u blizini gradske palate postoji jedan restoran gde svako veče, u 19:30, puštaju taj film. Kari, Kingfisher pivo, i ŽIVELI svima vama koji volite bajke!    

No comments:

Post a Comment