Ja
(glupi turista): Hi, I just want to confirm
our reservation for 2 rooms with a lake view.
On (hotel rep in Jaipur): Yes Sir, your reservation is conformed, but
rooms do not have view of the lake.
Ja: But I have
asked more than a month ago for those rooms.
On: Sorry Sir, unfortunately this is not possible.
On (veoma ljubazan hotel rep):
Sorry Sir, but we do not have a lake within Jaipur city limits.
Ja (totalni zaboravni glupson): Uppsss! My apologies, my mistake… I was also arranging the visit to Udaipur…
On (i dalje veoma ljubazan): No problem
Sir, you will enjoy Jaipur again, even without a lake…
I
jesmo… Pre dve godine obišli smo ta dva
prelepa grada sa mojom sestrom Vesnom i zetom Vojom. Ovog januara u poseti su nam bili naši
prijatelji Jasna i Boza, pa smo opet otišli do Udaipura. A evo i zašto.
Za
sve one koji vole bajke i prvi (i ne samo prvi) put dolaze u Indiju, gradovi u
indijskoj državi Rajastan ne treba da se propuste. Palate maharaja, arhitektura, istorija, kultura,
boje, zanosne priče, dvorske intrige, ratovi, British Raj, nezavisnost Indije,
dakle sve se to može videti i doživeti u tim gradovima koji su ne tako davno
bile nezavisne kraljevine. Indija je pre
1947 imala vise od 560 „kneževina“ koje su priznavale britansku vlast i imale
autonomiju.
Udaipur
je posebno lep, prvenstveno zbog tog jezera i naravno bajki i istorije. Osnovao ga je 1559 maharana (isto sto i
maharaja, ali kažu značajniji) Udai Singh II.
Priča o osnivanju ima elemente bajke, jer je maharanu o mestu budućeg
glavnog grada Mewar dinastije posavetovao svetac. Mewari vladaju tim delom Rajastana još od
početka VI veka. Japanska dinastija
imperatora je jedino starija od Mewara. I
tako su posle više od 9 vekova, Mewari prešli u novu velelepnu prestonicu koju
su branili i odbranili od invazije Moghul-a.
U
vreme British Raj-a jedno od najosetljivijih protokolarnih pitanja je bilo koliko
će koji maharaja ili nizam imati počasnih plotuna. Maharana od Mewara je imao 19. Jedino vise od njega (21) imali su Nizam Hyderabad-a,
i Maharje Barode i Mysore. Viceroy (predstavnik
krune) je imao 31, a britanski monarh 101 plotun! Istoričari pišu da je decembra 1911, prilikom
okupljanja indijskih vladara u Delhiju u čast krunisanja George V,
artiljerija
rokala ceo dan i noć. Sekretari su uredno brojali svaku salvu da kojim slučajem
značaj njihovog vladara ne bi bio umanjen zbog smanjenog broja salvi.
Sadašnji
maharana Udaipura, Rana Sriji Singh, je 67-mi poglavar u neprekidnom nizu
monarha Mewar dinastije. Za maharane
kažu da oni i nisu vladari, već staratelji kraljevstva u ime boga Šive. Maharana je i veoma uspešan biznismen. Posle priključenja nezavisnoj Indiji, svi indijski
vladari i plemići su izgubili političku, pa onda i ekonomsku vlast. Vlada nezavisne Indije im je ostavila palate
i državni džeparac, ali je to bilo
nedovoljno da pokrije troškova. Jedan
deo maharaja se posvetio biznisu i za početak su izdali deo svojih poseda u
zakup najluksuznijim hotelima. Lake
Palace u Udaipuru je palata iz bajke, i tu je sada Taj hotel. Mi smo nekoliko puta pokušavali da udjemo,
odnosno da nas prevezu preko jezera do hotela.
Predstavljali smo se kao glupi turisti, onda kao bogati turisti, pa kao
nepriznata deca maharane, pokusali smo i kao rodjaci maharani (maharanina
žena), onda kao poznati sportisti ili još poznatiji glumci, i ništa nije
pomoglo. Da biste privirili u palatu morate
biti gost hotela, a to košta li košta…
Za smrtnike je otvorena palata u gradu, odnosno tvrdjavi. Fascinantno! Na vrhu palate je velika bašta, u mermeru. Palata je naime gradjena od vrha brda, pa na dole, tako da je prvo sagradjena bašta s očuvanim drvećem. Palata je podeljena u dva dela, muški i ženski. Neprekidni niz odaja, slike iz bitki i lova, posudje, kočije, lepota i bogatstvo. Mewar dinastija je uvek vodila računa o svom narodu. Pomagali su i pomažu siromašne, otvarali su škole i bolnice, i bili su pravedni u rešavanju sporova. Koga god da sam pitao, svi su s uvažavanjem govorili o Mewar dinastiji.
Za smrtnike je otvorena palata u gradu, odnosno tvrdjavi. Fascinantno! Na vrhu palate je velika bašta, u mermeru. Palata je naime gradjena od vrha brda, pa na dole, tako da je prvo sagradjena bašta s očuvanim drvećem. Palata je podeljena u dva dela, muški i ženski. Neprekidni niz odaja, slike iz bitki i lova, posudje, kočije, lepota i bogatstvo. Mewar dinastija je uvek vodila računa o svom narodu. Pomagali su i pomažu siromašne, otvarali su škole i bolnice, i bili su pravedni u rešavanju sporova. Koga god da sam pitao, svi su s uvažavanjem govorili o Mewar dinastiji.
Pre
dve godine kada smo bili ovde, maharana od Mewara je ženio svog sina, princa
Lakshyaraj Singh-a, za princezu Nivritti Kumari. Mi smo u Udaipuru bili pred samo venčanje, i
prisustvovali smo probi slonova i udešavanju palate. Na svadbi je bilo 10,000 zvanica, uključujući
političku, kraljevsku i kulturnu elitu.
I
još jedan mali detalj. Ljubitelji James
Bond-a se secaju da je film Octopussy sniman
u Udaipuru. Svi vozači rikše će vam ovde
pričati kako su baš oni vozili James-a kroz krivudave ulice. A u blizini gradske palate postoji jedan
restoran gde svako veče, u 19:30, puštaju taj film. Kari, Kingfisher pivo,
i ŽIVELI svima vama koji volite bajke!
No comments:
Post a Comment