Boje

Pitaju me zbog čega me fascinira Indija.  Ljudi, istorija, tradicija, čarobna lepota hramova,
isprepletane religije, kontrasti, raznovrsnost, paradoksi, mističnost, organizovani haos – sve je to zajedno moja voljena Indija.  Medjutim, ono što je najfascinantnije za mene su BOJE moje Indije.  Ovde je sve intenzivnije, šarenije.  Kombinacije i uskladjenost nijansi su neočekivane i zapanjujuće. To su boje koje se pamte i posle mnogo godina.  Indigo plava je tamna, duboko tamna, zelena je zelenija od svega, crvena je očaravajuća, ljubičasta prodorna…  
 

U Indiji sam do sada bio tri puta, prvi put pre 26 godina.  Sve zajedno sam proveo više od 7 meseci.  Indija je bila i ostala putovanje mog života, mojih snova.  Svaki put kada sam ponovo dolazio ja sam se pribojavao da će se zbog ni sam ne znam zbog čega promeniti ta moja idilična slika o lepoti Indije.  Nije.

Svaki novi boravak mi je doneo nova, još lepša iskustva i slike koje nosim u sebi.  Trudio sam se da naučim što više o ovoj zemlji, o njenoj istoriji, kulturi, tradiciji, običajima, socijalnim odnosima, o tamnim stranama kojih veoma puno ima, o svetlijoj budućnosti.  Indija je zbunjujuća.  Mislim da je Indija teško razumljiva za sve nas koji dolaze iz nekog drugog sveta gde su načini razmišljanja i verovanja u nešto uzvišeno potpuno

drugačiji.  Utisak je da su logika i umeće življenja i umiranja u Indiji mnogo kompleksniji. Ja i dalje ne razumem puno toga.  Možda i ništa, ali to je moja Indija. Lutam, pitam, čitam i siguran sam da će ona za mene ostati velika enigma.
 

Za par dana krećem za Beograd.  Svetlana ostaje do maja i onda započinjemo našu novu avanturu.  Ovo je moj poslednji blog o Indiji, za sada.  Veliko HVALA svima Vama koji ste našli vremena da čitate i komentarišete moja pisanija.  Vidimo se, malo pre ili kasnije…

A sada, evo tih boja - neba, tkanina, pijaca, prirode i moje ljubavi: