Diu se nalazi na zapadu Indije, na obali
Arapskog mora. Tamo smo nedavno bili sa
našom prijateljicom Rosom Perez, uglednom profesorskom antropologije iz
Portugalije koja kao i Svetlana predaje na IIT-u. Diu je bio portugalska kolonija. Portugalci su tim delom zapadne
Indije vladali
skoro 500 godina. Rosa nam je
ispričala zanimljive detalje o kolonijalnom životu i portugalskom uticaju na
ovaj deo Indije. Katoličke crkve koje su
i danas aktivne nalaze se svuda, od Goe pa sve na sever do oblasti Diu.
Portugalci su svoje kolonijalno carstvo
započeli osvajanjem upravo tog dela Indije.
Prvi pokušaj im nije uspeo.
1509-e Portugalci su poraženi od strane kombinovanih vojnih snaga
sultana Gujarata, Turske, Egipta, Venecije i Republike Raguse, odnosno
Dubrovnika. Da, Dubrovnika! Ubrzo posle toga Portugalci su preuzeli Diu i
proširili se na jug. Tu su ostali sve do
1961 kada je premijer Indije Nehru, posle dugogodišnjih neuspelih pregovora,
naredio vojnu intervenciju i Portugalci su najureni. I non-violence
na putu ka nezavisnoj Indiji je imao svoj rok trajanja.
Portugalski uticaj se svuda vidi. Od arhitekture, ljudi, muzike, pa do sitnih
detalja kao što su vrata plave boje. Mene
su posebno zanimala ta mnogobrojna plavičasta vrata. Verovatno zbog toga što je jedan od meni
omiljenih slikara, Milan Cmelić, prelepo
oslikavao vrata, prozore, kuće.
Portugalska zajednica u ovom delu Indije
nije velika, nekoliko hiljada. U Diu smo
odseli kod Franciska, starijeg portugalsko/indijskog gospodina koga Rosa zna
već par decenija. U njegovom hostelu su još
bili zaljubljeni par - ona iz Švajcarske a on iz Belgije, mladi Indijci koji su
vlasnici popularnog kafića u Bombaju, Nemac koji je s rancem na ledjima za 3
meseca obišao skoro celu Indiju, Englez koji ovde provodi svoje penzionerske
dane, i poveća Portugalska
familija.
Svako jutro smo ćaskali za svima, i pazi sad! Ta porodica iz Lisabona je portugalska
aristokratija, i došli su u Indiju da kupe svadbenu haljinu za ćerku. I tako dok nam je ona sva vesela pokazivala
slike svoje prelepo izvezene venčanice, ispostavilo se da je ona dobra
prijateljica sina naše Rose, koji isto živi u Lisabonu. Bog zna kako su se ispričali. Tu nije kraj.
Mladi Indijci sa kojima smo se Svetlana i ja ispričali znaju Alexa,
glavnog kuvara u elitnom restoranu u Bombaju.
Alex je najbolji ortak sina naše prijateljice Marjorie koja je upravo
stigla kod nas u Indiju iz San Franciska.
Mi smo još ranije isplanirali put za Bombaj u martu, gde ćemo sa
Marjorie otići kod Alexa na večeru. Dobili
smo i poziv da svratimo kod naših novih prijatelja u njihov kafić na
kapućino. Baš mali svet…
I u taj svet udjosmo kroz plava vrata ovog
mirnog i opuštenog kolonijalnog mestašca na obali mora.
No comments:
Post a Comment