Četvrt veka kasnije

Ono što je New York za Ameriku, to je Bombaj za Indiju. 
Ovaj grad na obali Arapskog mora
je finansijski, trgovački, transportni i kulturni centar Indije.  Bombaj je najmnogoljudniji indijski grad, ima više stanovnika nego Srbija i Hrvatska zajedno.  Statistički podaci su fascinantni – 18 miliona stanovnika (s predgradjima), stotine hiljada vozila tutnje i trube non-stop, 2,000 km tesnih ulica i super modernih puteva, 70% finansijskih transakcija u Indiji se obavi u tom mega polisu, 25% industrijske proizvodnje, 60% brodskog kontejnerskog saobraćaja, duplo više filmova se godišnje snimi u Bollywood-u nego u Hollywood-u, itd.  

 

Posle tačno 26 godina ponovo sam bio u Bombaju.  Svetlana, naša prijateljica Marjorie iz San Franciska i ja smo proveli tri dana bazajući po gradu.  Stari deo, uz obalu, se nije mnogo promenio.  Gateway of India, raskošni hotel Taj, zaklonjene tihe ulice u Colaba delu gde se nalaze kolonijalne rezidencije ali isto i bučni ulični marketi gde se prodaje sve i svašta, sve je to ostalo onako lepo i živopisno kao što je i bilo.  Ostao je i najveći slam na svetu koji okružuje aerodrom.  Kao da im je stalo vreme.  Drugi delovi grada su se potpuno promenili.  Moderni oblakoderi, nekoliko finansijskih centara, ekspanzija u svim pravcima, bogatstvo, uspeh, razvoj.  Bombaj ima najveći GDP od svih gradova u ovom delu sveta a upravo je proglašen za grad gde se najkvalitetnije živi u Indiji.   

Progres i raskoš se vidi na svakom koraku.  Kažu da Bombaj ima više milijardera nego New

York. Najbogatiji čovek u Indiji, industrijalac Mukesh Ambani koji je vlasnik korporacije Reliance, podigao je uz obalu privatnu rezidenciju koja ima 40 spratova. To je najskuplja rezidencija na svetu, vredna više od milijardu dolara.  Bogatstvo se vidi i na ulicama.  Rolls-Royce, Bentley, Mercedes, BMW (samo serija 7), Ferrari, Porsche, sve je tu.  I to u ogromnim brojevima.  Žali bože za tako skupocenim automobilima koji se bukvalno na santimetar provlače kroz ulice zakrčene crno-žutim taksijima, autobusima, kamiončinama.  Medjutim, za tri dana koliko smo bili u Bombaju nismo videli ni jedan sudar. 

Bombaj ima i bogatu istoriju.  Ovaj deo Indije je promenio mnoge vladare.  Portugalci su ga preuzeli od Mogula 1534, a Englezi su ga dobili 1661 kao deo miraza kada se Čarls II oženio portugalskom princezom Katarinom.   Nekoliko godina kasnije grad je izdat u zakup East Indian Company, za 10 funti godišnje.  Vladajući skoro 300 godina, Britanci su za sobom ostavili prelepe gradjevine, vodovod i kanalizaciju, prvu železnicu u Indiji, moderan grad s modernom administracijom.  Bombaj je 1995 promenio ime u Mumbai.  Ime potiče od boginje Mumbadevi, zaštitnice starosedeoca koji su bili ribari.    

Za razliku od većine drugih velikih gradova u Indiji, Bombaj je idealan za duge šetnje. 

Nas troje smo svakodnevno prepešačili mnoge kilometre šetajući promenadom uz vodu i senovitim ulicama s drvoredima meni omiljenog banyan drveća.  Svako kasno popodne smo proveli u baru hotela Taj s pogledom na more pijuckajući Tom Collins.  Bili smo i na večeri kod Alexa u ekskluzivnom restoranu The Table gde je on glavni chef.  Kao što sam već pisao, Alex je najbolji ortak sina naše Marjorie i postao je kulinarska zvezda u Bombaju.  Hrana i prezentacija su bogovske.  Posetili smo I kafić mladih Indijaca koje smo pre par nedelja upoznali u Diu.

Mnoga lepa sećanja su mi se sada vratila iz vremena kada sam kao tridesetogodišnjak lutao ovim začuđujućim gradom.  Uz Kalkutu, Bombaj je savršeno mesto da se istraži i uživa u kolonijalnoj prošlosti Indije.  Istovremeno, novi Bombaj sa svojim modernim zgradama i finansijskim centrima je očigledno najbolji pokazatelj ubrzanog razvoja ove zadivljujući lepe zemlje.  Postoji naravno i tamna strana ovog grada.  Kontrasti su dakle svuda, ali to je Indija, i to je jedna od lepota Indije.